Jack Griffin: „U redu je sine, svi to rade“

Ova šaljiva i kratka priča Jacka Griffina „U REDU JE SINE, SVI TO RADE“, objavljena u knjizi Moć etičkog poslovanja Blancharda i Pealea, odlično opisuje kako postajemo koruptivni korak po korak, a da toga nismo ni svjesni, zato sam danas na MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE željela je podijeliti s vama.

„Šestogodišnji Johnny se vozio sa svojim ocem kada su ih zaustavili zbog prebrze vožnje. Otac je pružio policajcu novčanicu od dvadeset dolara zajedno s vozačkom dozvolom. „U redu je sine“, rekao je otac kad su nastavili vožnju. „Svi to rade“.

Kao osmogodišnjak bio je prisutan kad je obiteljsko vijeće, kojemu je predsjedavao ujak George raspravljao o najboljem načinu da smanje porez. „U redu je, mali“ rekao je ujak. „Svi to rade“.

Kad je imao 9, mama ga je povela na njegovu prvu kazališnu predstavu. Čovjek na blagajni nije mogao naći kartu za slobodno mjesto dok mama nije pronašla dodatnih 5$ u svojoj torbici. „U redu je, sine“, rekla je. „Svi to rade“.

Kad je imao 12 godina, razbio je svoje naočale na putu do škole. Njegova teta Francine uvjerila je osiguravajući zavod da su ukradene i oni su platili 75$. „U redu je, dijete“, rekao je. „Svi to rade“.

S 15 godina igrao je desnog braniča u srednjoškolskom timu ragbija. Trener mu je pokazao kako da zaustavi i istodobno zgrabi protivničkog igrača za majicu tako da to sudac ne vidi. „U redu je, mali“, rekao je trener. „Svi to rade“.

Kad je imao 16, prihvatio je svoje prvo ljetno zaposlenje u supermarketu. Njegov je zadatak bio da prezrele jagode stavlja na dno kutije, a dobre, koje se vide. Na vrh. „U redu je, mali“, rekao je poslovođa. „Svi to rade“.

Kao osamnaestogodišnjak Johnny i njegov susjed konkurirali su za stipendiju na fakultetu. Johnny je bio učenik koji jedva prolazi. Njegov je susjed bio u gornjoj grupi od 3% u svom razredu, ali nije znao igrati desnog braniča. Johnny je dobio stipendiju. „U redu je, sine“, rekli su njegovi roditelji. „Svi to rade“.

Kad je imao 19, pristupio mu je student s više godina i ponudio odgovore na test za 50$. „U redu je, mali“, rekao je. „Svi to rade“.

Johnnyja su uhvatili i osramoćenog poslali kući. „Kako si to mogao učiniti majci i meni?“ rekao je otac. „Tako nešto nisi mogao naučiti kod kuće“. Teta i ujak su bili strašno šokirani.“¹

Ako Vas zanima više ova tema i želite dobiti odgovor zašto i kako ljudi racionaliziraju svoje neetične odluke, odgovore potražite u knjizi “Poslovna etika” gdje je objašnjen spomenuti primjer. Više o knjizi na: https://www.poslovnaetika.com/

¹ Blanchard, Kenneth and Peale, Norman Vincent (1988). The Power of Ethical Management, pgs. 23-24. New York: William Morrow Co.